PREUZVIŠENOMU, PRESVĚTLOMU I PREČASTNOMU Gospodinu Gospodinu MIRKU OŽEGOVIĆU BARLABAŠEVAČKOMU BISKUPU SENJSKOMU I MODRUŠKOMU ILI KRBAVSKOMU, NJIH C. K. VELIČANSTVA PRAVOMU TAJNOMU SAVĚTNIKU, KOMANDERU LEOPOLDOVA REDA PRVE VRSTI, ZAČASTNOMU PREDSEDNIKU DRUŽTVA AFRIČKOGA ITD. ITD. POSVEĆUJE U SMĚRNOJ ODDANOSTI 53×16 zahvalni izdatelj. PREDGOVOR. Nazočno dělo izišlo je i rodilo se potaknućem njih preuzv. gna. mirka ožegovića, koj mi je blagodarnom rukom svoj arkiv otvorio i potrěbita vrěla do ruke dao, pri čem imadem zahvaliti takodjer gnu. ferku babiću njih preuzv. kancelaru. Děla koja sam izim arkiva biskupskog i kaštelskog (u senju) rabio jesu ova: scriptores rerum hungaricarum, dalmat. croat. et sclavonicarum; tom. III. studio jo. georgii schwandtneri. 1748.- Andreae blaskovich de blaskovcz historia universalis illyrici ab ultima gentis et nominis memoria tomi duo. 1794.-memoria regum et banorum regnorum dalmatiae, croat. et sclavoniae inchoata ab origine sua et usque ad praesentem annum 1652 auctore georgio rattkay de nagy thabor lectore et canonico zagrabiensi. caroli du fresne domini du cange illyricum vetus et novum sive historia regnorum dalm. croat. slavoniae, bosn. serv. atque bulg. 1746 posonii. - illyrici sacri tomus IV. ecclesiae suffraganeae metropolis spalatensis auctore daniele farlato presb. soc. jesu. venetiis 1769. — Geschichte des ungr. Reichs von johann christian von engel. Wien 1814. tomi V. — historicus progressus mariani triumphi et frangepanae aniciae prosapiae a patre claro pasconi venetiis 1744. triumphus coronatae reginae tersactensis signis, prodigiis ubique nitentis opera clari pasconi. Venetiis 1731.-de regnis dalm. croat. slav. notitiae praeliminares periodis IV. distinctae studio balthasaris adami kercselich de corbavia zagrab. canonici. zagrabiae. Arkivi gna. kukuljevića. šematizmi obojeg věroizpovědanja. — i druga manja dělca. Kako sam radio ufam se da će dělo kazat i možda će me tko izpričati ako mi je koja pogreška oko minula. Nikog nisam dirao jere to nije moja svrha; takove strasti i odtuda tekuća napadanja nepristoje čověku i gade mu radnju. Ja sam pisao da se poznanje svoje domovine širi, što je dobra u naših predjih da ih naslědujemo a što je zla da ga se mi sinovi okanimo. Moja je svrha smirit i sljubit braću obiuh biskupijah na korist i naprědak obći. Država austrijska i nje jedinost biaše mi uvěk pred očima kano što sam pri svakoj prigodi blagodarnu i crkvi naklonjenu kuću od habsburga priznao. Světovne sgode sam dolagao da se crkovne bolje ra zumědu. trěba. Najnovije vreme taknuo sam malo, čemu razloga ne U senju dne 15. septembra 1855. Manoilo sladović svećenik bisk. senjske i. c. k. profesor na gimnaziju senjskom. |